Вентилација је намерно увођење спољашњег ваздуха у простор. Општа сврха вентилације у зградама је да обезбеди здрав ваздух за дисање и разблаживањем загађивача који потичу из зграде и уклањањем загађивача из ње.
Вентилација зграде има три основна елемента:
брзина вентилације - количина спољашњег ваздуха која се доведе у простор и квалитет спољашњег ваздуха;
правац струјања ваздуха - укупан смер струјања ваздуха у згради, који треба да буде од чистих до прљавих зона; и
дистрибуција ваздуха или образац струјања ваздуха - спољни ваздух треба да се испоручује у сваки део простора на ефикасан начин, а загађивачи у ваздуху који се стварају у сваком делу простора такође треба да буду уклоњени на ефикасан начин.
Намерно увођење спољашњег ваздуха може се категорисати као механичка вентилација или природна вентилација. Механичка вентилација користи вентилаторе за покретање протока спољашњег ваздуха у зграду. Природна вентилација је намерно пасивно струјање спољашњег ваздуха у зграду кроз планиране отворе (као што су жалузине, врата и прозори).
Системи вентилације са мешовитим режимом користе и механичке и природне процесе. Пошто на природну компоненту могу утицати непредвидиви услови околине, она можда неће увек обезбедити одговарајућу количину вентилације. У овом случају, механички системи се могу користити за допуну или за регулисање природног протока. А како загађење ваздуха постаје све озбиљније, технички системи омогућавају одржавање квалитета ваздуха.
Када сама природна вентилација није прикладна, могу се уградити вентилатори за издувавање како би се повећале стопе вентилације у просторијама. Међутим, овај једноставан тип вентилације мешовитог{1}}режима треба пажљиво користити. Вентилатори би требало да буду инсталирани тамо где ваздух из просторије може да се избацује директно у спољашњу средину кроз зид или кров. Величина и број издувних вентилатора зависе од циљане брзине вентилације и морају се измерити и тестирати пре употребе.
